Vanredno stanje:Dnevnik Vukašina Tanurdžića, Antonije Glogovac i Gale&Jeremiah Ljiljak

Novi Sad, mart 2020. Photo by Rajko Božić.

Danas je 25.mart. Vanredno stanje.

Vukašin Tanurdžić

Pisanje dnevnika je jedna od onih stvari oko koje sam bio potajno ljubomoran na ljude koji su imali herca i strpljenja da ga vode a ja naravno nisam. Ima takvih nedovršenosti u meni puno, pa sam se i sa ovom kroz vreme nekako srodio, možda tačnije rečeno srastao. 

Nadam se da će nelogičnost da ga pišem unazad, od večeri ka jutru, pomoći da ipak doteram zadatak do kraja.

U jedanaest uveče dok moj, taze okupani sin, četvorogodišnji Istok peva pesmu o Spajdermenu i Gormitima, koji su u njegovoj interpretaciji najbolji drugari koji spasavaju svet od zlih, a Tisa kraljica moga srca hipnotički TikTokuje izolovana od spoljnog sveta samo slušalicama, ne mogu a da ne povučem analogiju sa karmom.

Da li je ovo što se dešava zasluženo svim našim ne suprotsavljanjima ili nam se prosto ispostavlja račun za sva sumanuta dela ove naše dekadentne civilizacije? U obe varijante mislim da je naplata tek počela.

Od predvečeri na desnoj hemisferi fejsbuka dominira vest da je Ahtisari dobio grip od kog se umire i to na dan kad su počeli bombardovanje Novog Sada pre više od dve decenije. Rekli bi “carma bitchess” mada ja i  dalje mislim da taj tip ni ne postoji nego da je to neki skandinavski glumac amater, kojeg su periodično angažovali da dođe ovde i odigra zadati skeč. A sad je ovo super došlo da ugase lik i oslobode scenario naših zivota za neke nove likove. Mnogi će se likovi ugasiti u ovom sranju a sudeći po našem iskustvu svaki sledeći je samo gori tako da polako…

Popodne  sam se manijakalno dopisovao sa klijentima na vajberu, whatsappu, mejlu, zoomu, instagramu, fejsu…

Ludilo jedno koliko se energije potroši na komuniciranje mobilnim u jednom danu. Ludilo. Neki pišu kako je ovo vreme da se bavimo više sobom a ja dopunjavam bateriju kao tinejdžerka u kazni koja, dok su joj sve drugarice u gradu, ne želi da propusti zabavu.

Podigli smo dve kampanje danas, jedna se bavi podrškom poljoprivrednicima kroz online servis savetovanja poljoproizvođača pošto sada stručne službe ne mogu da ih posećuju, a druga je za farmaceutsku firmu i tiče se aktuelnih tema higijene, imuniteta i tako to…

Ova prva mi se čini mnogo važnijom jer se bavi onim sto nas čeka u budućnosti. Savetovali smo i jednu korporaciju da sredstva za kampanju, sad već odložene Olimpijade, usmere na nabavku uređaja za bolnice. Valjda će biti nešto od toga.

Oko podne sam razgovarao sa bratom koji živi u Australiji i radi kao profesor na faksu, zabrinut je. Za nas, za roditelje na Limanu, za svoje đake. Kaže da nemaju protokol za ovakav slučaj i da se suočava sa pitanjima koja nisu definisana pravilom službe i opisom radnog mesta. Upamtio sam samo da ima slučaj jednog studenta kojem za doktorat treba još samo da završi eksperiment i da sad neće moći do laoboratorije a da mu od toga zavisi da li će imati love da živi i radi.

Iako je Miloš uber štreber kapiram da će tek sada da zablista punim sjajem i da će istrenirani gen da dajemo najbolje od sebe u vanrednim situacijama pomoći da se i oni tamo snađu.

Čuo sam se sa roditeljima, kažu da su dobro…

A buđenje je bilo kao iz žurnala, dobar ženin fazon za dobro jutro, drugi deo plate i romansa prvog snega. I sve bi bilo savršeno da prvi sneg nije pao u proleće, da u vestima nisu pandemija i vojne bolnice i da možemo sa decom da trošimo te pare na sladoled kod Deje u Carigradu umesto što sam jurio po apotekama.

Sreća pa ću i sutra da se probudim pored Ivane i znam da ce dan početi osmehom u duši.

Antonija Glogovac

Stanje redovno. Svi na broju, Bogu hvala. Deca, ko deca… (svi punoletni) već kukaju šta će i kako…. ipak oni spadaju u vampire. Danju spavaju, noću… bude pošten svet kada otvore frižider u pola 2.

Na posao se ide… redovno. Dragi je terenski radnik, ipak je sezona setve pa pazi koliko je do njega. Ja sam do prošle nedelje čuvala zidove a sada radim od kuće. Vrtići su bez dece ali su ostali “filozofi”. Svako ima neku svoju teoriju, smešan klip, taktiku preživljavanja, razmenjujemo knjige i naravno spisak potrepština za dan D.

Sa tog spiska imam spremljeno – tablu kafetina, 3 kg brašna (od pre pet godina), pola litre ulja, trebalo-ne trebalo sada vidim da mi fali…. sve!

Matorci su srećom, ili NE…. zatvoreni u stan. Ko ih šiša, do sada su luncali povazdan. “Nema više klubova”; “Nema više zezanja”, sve se bojim da smo ih zeznuli.

Tek sada će da se hipnotišu pred ekranom. Svako veče, sa velikim nestrpljenjem očekuju šta će da im kaže ON ili… ONA?? Kad ih pitaš šta im treba…. NIŠTA. Da li hoćete svež hleb? Nećemo… ćale prvi. Voće? Ma kakvi, imamo dve gajbe i pola zamrzivača. Hoćete… NEĆEMO! Ti dođi da ti damo.

Novi Sad, Mart 2020. Photo by Ivan Bjelić.

Ćale prepričava neki vic u kojem se jedan naš čovek posle sedam dana provedenih u karantinu sa ženom izvršio samoubistvo. I on će isto to da uradi, kaže. ….. Barem su duhoviti. Budi Bog s’nama.

Mi…. okupili smo se oko pola osam, tapšali u osam na terasi za naše medicinare a onda je počeo RAT. Igrali smo Risico. Nije to za svakoga. Ovaj moj se naljutio pa razbacao topove. Nije pobedio. Ko ga j…. kad ne zna da baca kockice. Sutra je novi dan.

Gala & Aleksandar (Jeremiah) Ljiljak

Izolacija/ muzika V.Divljan

Šekspirova ulica u 5 zaspala,

Napolje se ne može bez radnih dozvola.

A kod nas na 8. je igraonica,

S decom sve do ponoći igram Rizika.

…. Preslušajte pesmu do kraja.

Podeli
  • 2
  •  
  •  
  •  
  •  
    2
    Shares