Veze u kojima se desi nasilje počinju kao i sve druge

svaka treća ispitanica doživela fizičko nasilje, a svaka druga žena se susrela sa nekim vidom psihičkog nasilja.
Foto: Erik Ward / Unsplash

Rezultati ankete organizacije OEBS u Srbiji o nasilju nad ženama, koji su objavljeni tokom ove godine pokazuju da je nasilje nad ženama razlog za zabrinutost, jer je ova pojava široko rasprostranjena u našem društvu. Naime, čak 85 odsto anketiranih žena u istraživanju smatra da je nasilje veoma uobičajeno, a čak 1,7 miliona žena je doživelo neki oblik seksualnog nasilja, proganjanja, nasilja od strane intimnog partnera ili neke druge osobe nakon svoje 15. godine.

U prilog negativnim pokazateljima govore i ranija istraživanja, kao na primer istraživanje Viktimološkog društva Srbije iz 2001. godine, prema kojem je svaka treća ispitanica doživela fizičko nasilje, a svaka druga žena se susrela sa nekim vidom psihičkog nasilja.

Praktično na dnevnom nivou u medijskim izveštajima imamo priliku da čujemo, pročitamo ili vidimo prilog o nekoj vrsti nasilja nad ženama. Upravnica Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović potvrđuje ove podatke, navodeći da je u poslednjem petogodišnjem periodu u Centru za socijalni rad u Novom Sadu evidentan popriličan porast broja prijava nasilja.

„U proteklih pet godina je za 52 odsto porastao broj prijava nasilja u porodici – prema ženama, muškarcima i deci, odnosno generalno prema svim članovima porodice. Centar za socijalni rad Grada Novog Sada i sama Sigurna ženska kuća beleži porast broja prijava, ali sveobuhvatnih podataka o kojima bismo mogli govoriti sa sigurnošću u ovom momentu u našoj zemlji nema“,  navodi Nada Padejski Šekerović. 

Direktorka Centra za podršku ženama iz Kikinde Biljana Stepanov kaže da se u poslednjih pet do deset godina beleži približno jednak broj slučajeva nasilja, kojima se institucije bave.

„Podaci u poslednjih 5-10 godina pokazuju približno sličan broj nasilja, kojima se institucije bave ili dobiju neki epilog. Međutim, varira broj prijava nasilja jer imamo periodično povećavanje i smanjivanje prijava, te se može steći pogrešan utisak da je nasilje učestalije ili manje učestalo“, objašnjava naša sagovornica.

Najčešći oblik nasilja je psihološko, koje se implementira u sve ostale oblike nasilja. Treba naglasiti da se psihološko nasilje zasniva na veoma suptilnim psihološkim mehanizmima, a zato često emocionalnu ucenu nećemo prepoznati kao oblik psihološkog nasilja.” (Ivana Perić / SOS Ženski centar Novi Sad)

Istraživanja u ovoj oblasti  ukazuju na različite oblike nasilja kojima su žene izložene. Fizičko nasilje je najvidljivije, ali ne i jedino, koje se nad ženama vrši – konstatuje koordinatorka SOS Ženskog centra iz Novog Sada Ivana Perić.

Najčešći oblik nasilja je psihološko, koje se implementira u sve ostale oblike nasilja. Treba naglasiti da se psihološko nasilje zasniva na veoma suptilnim psihološkim mehanizmima, a zato često emocionalnu ucenu nećemo prepoznati kao oblik psihološkog nasilja.” 

Aktivistkinja Autonomnog ženskog centra iz Beograda Sanja Pavlović smatra da nasilje nad ženama treba posmatrati iz tri ugla. „Rekla bih da postoje tri nivoa ovog problema. Na individualnom nivou je reč o čestom neprepoznavanju psihološkog nasilja, na drugom nivou treba da posmatramo celo društvo i nas, koji smo okruženi ženama koje preživljavaju nasilje. Treći nivo je sistemski, odnosno sve ono što država po ovom pitanju može da uradi“, navodi Sanja Pavlović.

Iako smo u našem društvu okruženi nasiljem, kao što je nasilje na sportskim manifestacijama, vršnjačko nasilje, nasilje nad ženama ipak ima svoje specifičnosti. Direktorka Centra za podršku ženama iz Kikinde Biljana Stepanov kaže: „Nasilje prema ženama je nasilje je isključivo fokusirano prema ženi zato što je ona žena. To je naš društveni izazov. Neke od specifičnosti ciljanog i usmerenog nasilja prema ženi su i drugačije metode, mehanizmi, dinamika nasilja i slično.“

 Nasilje prema ženama je nasilje je isključivo fokusirano prema ženi zato što je ona žena. To je naš društveni izazov. / Foto: Unsplash
Nasilje prema ženama je nasilje je isključivo fokusirano prema ženi zato što je ona žena. To je naš društveni izazov. / Foto: Unsplash

Ivana Perić o ovom problemu govori u kontekstu razumevanja resursa moći. „U porodičnom nasilju je situacija da su u 90 odsto slučajeva žrtve žene i deca, dakle oni koji imaju manje pristupa društenoj moći, a cilj nasilja jeste da nekoga održi u podređenom položaju. To za sobom povlači manji pristup obrazovanju, ekonomskim resursima…“, objašnjava Ivana Perić. 

Da prebacivanje krivice i odgovornosti sa nasilnika na žrtvu nije slučajno potvrđuje i upravnica Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović. To takođe doprinosi opravdavanju i umanjivanju ozbiljnosti nasilja. 

Brojni su izgovori koje nasilnici koriste. Najčešće su to izgovori u cilju okrivljavanja žrtve i prebacivanje odgovornosti za nasilje koje je počinio on na nju. Ovo je prisutno, prema podacima istraživanja Viktimološkog društva Srbija, da čak i muškarci koji su ubili svoje partnerke, okrivljuju žrtvu za ono što su uradili“, konstatuje Nada Padejski Šekerović.

Ona takođe smatra da opravdanje za nasilje nad ženama nikako ne smemo tražiti, na primer, u alkoholizmu ili lošoj ekonomskoj situaciji.

Stereotipi i predrasude o nasilju nad ženama

Koordinatorka SOS ženskog centra iz Novog Sada Ivana Perić takođe smatra da predrasude o nasilju nad ženama doprinose da se ono i dalje toleriše i umanjuje. Ona takođe naglašava odnos nasilja u seoskim i gradskim sredinama.

„Jedna od predrasuda je da nasilje pogađa samo žene određenog društvenog sloja i da se neće desiti visoko obrazovanim ženama i  onim koje su ekonomski u boljoj poziciji. Rekla bih da su u većem riziku žene na selu, jer su udaljenjije od resursa moći. Tamo ćemo nasilje teško videti, jer su ženama teško dostupne institucije i nevladine organizacije. Čak se i plaše da odu u policiju, jer će biti prepoznate“,  objašnjava Ivana Perić. 

Često je mišljenje da je nasilje vidljivo već na početku partnerske veze i da se lako može prepoznati. Veze u kojima se kasnije desi nasilje, počinju obično kao i druge. Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra međutim ukazuje na određene faktore na koje treba obratiti pažnju jer mogu ukazati na to da u partnerskom odnosu može doći do nasilja. 

Ni jedan partnerski odnos ne počinje fizičkim nasilje. Prvi znaci koji mogu ukazivati da bi do nasilja moglo doći su ljubomora, kontrola, upliv u ono što bi moglo biti stvar njenog ličnog izbora.  / Foto: Unsplash
Ni jedan partnerski odnos ne počinje fizičkim nasilje. Prvi znaci koji mogu ukazivati da bi do nasilja moglo doći su ljubomora, kontrola, upliv u ono što bi moglo biti stvar njenog ličnog izbora. / Foto: Unsplash

„Ne bi trebalo da budemo u zabludi da nasilje u partnerskom odnosu počinje šamarom. Dakle, ni jedan partnerski odnos ne počinje fizičkim nasilje, već počinje na lep način, jer su se iz nekog razloga partneri zaljubili. Prvi znaci koji mogu ukazivati da bi do nasilja moglo doći su ljubomora, kontrola, upliv u ono što bi moglo biti stvar njenog ličnog izbora. Međutim, to su sitne stvari, koje žene često ne primećuju kao vidove nasilja“, objašnjava Sanja Pavlović.

Upravnica Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović smatra da svako može postati žrtva, ali i nasilnik. Ipak, i tu je statistika neumoljiva. „Svako može biti žrtva nasilja u porodici, ali žene su najčešće žrtve. Zaboravljena žrtva su deca i na tome moramo poraditi u budućnosti. Istraživanja pokazuju da deca pokazuju brojne posledice nasilja koje se dešavaju u njihovoj porodici. Zato su deca uvek direktna žrtva nasilja u porodici, kao i majka“, naglašava Nada Padejski Šekerović.

“Zaboravljena žrtva su deca i na tome moramo poraditi u budućnosti. Istraživanja pokazuju da deca pokazuju brojne posledice nasilja koje se dešavaju u njihovoj porodici. Zato su deca uvek direktna žrtva nasilja u porodici, kao i majka.” (Nada Padejski Šekerović, Sigurna ženska kuća Novi Sad)

Društvena podrška ima važnu ulogu

Vrlo je značajno da žene koje trpe nasilje i svi oni koji žele da im pomognu znaju kome se treba obratiti u slučaju nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Nada Padejski Šekerović navodi da se žrtve nasilja nad ženama najpre javljaju policiji, što smatra dobrom metodom. Prema njenim rečima bi žene trebalo da se jave i centru za socijalni rad, koji je po zakonu obavezan da obavesti policiju o nasilju. Naglašava i značajnu ulogu nevladinih organizacija, kako u smislu SOS telefona, tako i u smislu pružanja direktne podrške

Koordinatorka SOS Ženskog centra iz Novog Sada Ivana Perić smatra da se žrtve nasilja nad ženama najpre javljaju upravo nevladinim organizacijama, ali naglašava da se žene često javljaju sa velikom dozom straha ili pak krišom. „Često se jave sa strahom, pokušavaju da sakriju identitet, zovu iz drugog grada da ne bi bile prepoznate. Nakon nekoliko razgovora ipak žene steknu poverenje i sa njima nam je lakše da radimo i pomognemo im“, objašnjava Ivana Perić.

U prepoznavanju i donošenju odluke o prijavljivanju i oporavku od nasilja važnu ulogu ima i okruženje, odnosno društvena podrška. Problem je u tome što i sami građani opravdavaju nasilje, kao recimo opravdanu metodu radi postizanja svog cilja. Konstatuje to i upravnica Sigurne ženske kuće iz Novog Sada Nada Padejski Šekerović.

„Tačno je da građani opravdavaju nasilje nad decom, koje smatraju vaspitnom metodom. Opravdava se i nasilje nad ženama, a zapravo je rodna diskriminacija osnova nasilja nad ženama. Kaže se da žena treba da ćuti i trpi, da je ona izazvala nasilje, koje je potpuno legitimno muškarac izvršio nasilje prema njoj. To su vrednosti, koje ima veliki broj građana, ali i mladih ljudi, što je zastrašujuće“, navodi Nada Padejski Šekerović.  

Prema istraživanju koje je radio Autonomni ženski centar devojčice su manje tolerantne prema nasilju, dok su dečaci skloniji tome da tolerišu pojedine oblike nasilja. Svaki četvrti dečak, prema ovom istraživanju, smatra da jedan šamar nije nasilje, što nam govori o tome da se i fizičko nasilje normalizuje i neprepoznaje.” (Sanja Pavlović, Autonomni ženski centar BeogradŽ

Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije o položaju i potrebama mladih je pokazao da čak 27 odsto mladih osoba u našoj zemlji smatra da nasilje može biti opravdano, a čak 85 odsto mladih, koji su učestvovali u istraživanju je navelo da je svedočilo nasilju. Zato podaci o stavovima mladih u kontekstu nasilja nad ženama nisu iznenađujući, ali zabrinjavajući svakako jesu – govori Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra iz Beograda.

„Mislim da generalno živimo u društvu, koje ne samo da opravdava nasilje, već ga i promoviše, kao dobrodošlo. Ono je čak način za iskazivanje simpatije, pa ćemo često videti da neki dečko koji simpatiše devojku ne ume na drugi način to da iskaže, nego joj ulazi u lični prostor, zadirkuje je, dodiruje je, kada ona to ne želi i tako dalje. Društvo to na neki način normalizuje i kaže da je to normalno dečačko ponašanje. Prema istraživanju koje je radio Autonomni ženski centar devojčice su manje tolerantne prema nasilju, dok su dečaci skloniji tome da tolerišu pojedine oblike nasilja. Svaki četvrti dečak, prema ovom istraživanju, smatra da jedan šamar nije nasilje, što nam govori o tome da se i fizičko nasilje normalizuje i neprepoznaje“, naglašava Sanja Pavlović. 

Kako se ističe u Vodiču za novinare Autonomnog ženskog centra, žrtvama nasilja je potrebno razumevanje, osnaživanje i podrška okoline – porodice, ali i svih profesionalno angažovanih lica. Podrška ublažava posledice nasilnog događaja, dok odbijanje, negiranje i umanjivanje traume uvećava štetu. Zato je za delotvornu borbu protiv nasilja nad ženama neophodno angažovati svaki deo društva da u tom procesu aktivno participira.


Realizaciju projekta Izvan 4 zida finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostale tektove i emisije iz serijala možete pogledati na stranici : Stop nasilju nad ženama

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •