Visoko obrazovanje: Talačka kriza
Rok od dve godine koji je Evropska asocijacija za visoko obrazovanje (ENQA) dala Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) ističe 22.03.2020. I dok ENQA očekuje da NAT reši problem nezavisnosti petočlanih recezentskih komisija (komisije odlučuju o tome koja visokoškolska ustanova ili studijski program zaslužuje akreditaciju a koja ne), svima je jasno da je ova „talačka kriza“ za lestvicu niže spustila poverenje u domaće visoko obrazovanje.
Ne, ovde nije reč samo o tome da su poljuljani ugled, dostojanstvo i kredibilitet jednog ogromnog sistema. Reč je o osećanju ugroženosti čitavog sloja društva koje je svoju diplomu zaslužilo, za razliku od onih koji su uspeli da polože više ispita za jedan dan nego što je to moguće u jednom semestru.
Iako, Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja tvrdi da validnost diploma nema nikakve veze sa rokom koji je ENQA uputila Srbiji, studenti Univerziteta u Novom Sadu sa kojima smo razgovarali, misle suprotno.
MS: Kako vidiš situaciju u kojoj je validnost diploma dovedena u pitanje? Nikola Kraljević, (FTN): Najveći problem u čitavoj priči o validnosti diploma je taj što studenti koji svoje znanje i diplome steču regularnim putem učenja i zalaganja, ostaju poraženi činjenicom da neko do tih diploma stiže prečicama i bez mnogo uloženog truda.
Lažne diplome su sinonim za katastrofalno stanje u obrazovnom sistemu.
Nikola Kraljević, student FTN
PROČITAJTE I:
LJUDI PRISTAJU NA “ŠIT PAKET ČELENDŽ”
Erazmus+ program – studentska “zlatna karta”
Osim što dovodi do toga da se nestručni ljudi nalaze na čelnim pozicijama države, takođe dovodi do produbljivanja jaza izmedju studenata privatnih i državnih fakulteta, iako postoje sumnje da se i na nekim državnim fakultetima stiču diplome na sumnjiv način. Mediji i ovoj stvari pažnju posvećuju onako kako od njih to zahtjeva nalogodavac jer slobodnih medija na Balkanu je izrazito malo.
MS: Ko je kriv za to? Nikola Kraljević, (FTN): Najveći krivac je država koja je pogubila konce većine krucijalnih pitanja koje se tiču njene budućnosti, naravno jedan od najvećih činilaca budućnosti je obrazovanje koje je dovedeno u nezavidnu poziciju postojanjem mogućnosti da se diploma dobije na bilo koji način osim učenja i zalaganja.
MS: Da li su studenti taoci neodgovornih političara i koje su moguće posledice? Đorđe Vučinić, Pravni fakultet: Posljedice su takve da će nevalidne diplome opteretiti isključivo one koji su otišli u neku uređeniju zemlju. Oni koji su u Srbiji, ali i zemljama regiona, uživaće privilegije, jer su ovde ionako popularnije kupljene diplome i lažni doktorati.
Politika je ušla u svaku poru društva a mi se ponašamo kao da nas je zaposjeo “Stokholmski sindrom”, a sve zbog sitnih ličnih koristi koje nam obećava “otmičar naše budućnosti” u domovini.
Đorđe Vučinić, Pravni fakultet
S druge strane znamo da je veliki procenat onih funkcionalno nepismenih, neobrazovanih, pa ukoliko se i mi studenti, budući akademski građani budemo poistovjećivali sa njima, posljedice će biti katastrofalne.
MS: Da li je ova informacija dobila dovoljan medijski prostor? Đorđe Vučinić, Pravni fakultet:Očekivano, ne. Navikli smo da se šiju velike zavjese manipulacije i obmanjivanja javnog mnjenja, pa ovakve stvari ne mogu ni doći do izražaja.
MS: Kakvo rešenje je prihvatljivo,za tebe kao studenta? Đorđe Vučinić, Pravni fakultet: Prije svega da se ukine negativna selekcija. Da se postave ozbiljni i stručni ljudi na važne pozicije. Da je to urađeno ranije, ovakve stvari bi bile dio lošeg humora.
