Vladimir Đurđević – Uticaj ljudi na klimatske promene
Gost treće epizode serijala podkasta MultiRadio Hajlajter, pod nazivom “Prirodnjačke priče” je na našem YouTube kanalu. Ovog puta ugostili smo Vladimira Đurđevića, profesora sa katedre za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji nam je pojasnio šta su to klimatske promene, šta sve utiče na njih i koliku ulogu u svemu tome igra ljudski faktor.
Klimatske promene postaju sve vidljivije iz godine u godinu. Granice između godišnjih doba se skoro pa ne primećuju, tope se glečeri, polarne kape, brojne vrste izumiru. Koliko smo mi, kao čovečanstvo dali doprinosa ovom fenomenu osudite sami. Vladimir Đurđević pak kaže da su klimatske promene izazvane i prirodnim i veštačkim uticajem na našu planetu.
Priroda je ugrožena nekontrolisanom eksploataciom skoro svih prirodnh resursa koje poznajemo, bilo da se radi o vodi, o nekim mineralnim sirovinama, konverziji zemljišta u poljuprivredno zemljište. Ljudi danas prave ogroman pritisak na to što je priroda i što su njeni eko sistemi. Skoro ne postoji deo planete koji nije obeležen ljudskim prisustvom na taj način. Čak i na Polarnim krugovima možemo da beležimo ozbiljne uticaje na ekosisteme i na samu prirodu, pšogotovo u poslednjih stotinak godina od početka industrijske revolucije, prvenstveno nakon što smo pronašli fosilna goriva kao “dobar” izvor energije.
Uticaj čoveka na klimatske promene tema je koja se provlači u devedeset posto naučnih radovia od sedamdesetih godina, tokom kojih se najviše govorilo o tome koliko će čovek uticati, ili koliko već utiče, na klimatske promene. Profesor Vladimir Đurđević kaže da klimatske promene u ovoj meri nisu izazvane od strane prirodnih procesa i da su ljudi krivi za 110% klimatskih promena trenutno, odnosno, da je za tih deset procenata preko pune odgovornosti odgovorna priroda, koja menja svoju klimu kako bi se zaštitila od štetnog uticaja koji mi izazivamo.
Velike naftne industrije su vodile kampanje kako bi se ljudi držali u neznanju i zbunjenosti po pitanju ove teme. S’ druge strane, argument koji često čujemo jeste da se klima menjala i ranije, da su postojala ledena doba da su temperature bile znatno niže ali da je planeta izašla iz toga i da je sada sve vraćeno u normalu. To je velika zabluda i glavna stvar koju treba da znamo kako bi taj fenomen razumeli, jeste da su procesi koji su dovodili do promene klime planete iz ledenog u međuledeno doba trajali više hiljada, ili više desetina hiljada godina. Dakle, prirodni procesi nisu u stanju da prave tako velike probleme u kratkom vremenskom periodu bez ljudskog uticaja, kaže profesor Đurđević.
- Tokom razgovora mogli smo čuti da je temperatura na planeti skočila u proseku za 1,2 stepena, kao i da su decimale u ovakvoj računici itekako bitne. Profesor Đurđević nam je objasnio i to da je na planeti temperatura pala za 0,2 stepena Celzijusa kada je nastupio period poznatiji kao “Malo ledeno doba”.
Smatra se da ukoliko zaustavimo proces zagrevanja na 2 stepena, da ćemo nastaviti život u budućnosti istim kvalitetom kakav imamo danas bez nekih drastičnih promena. Međutim, u koliko pređemo taj prag, pritisak promene klime na nas kao društvo bio bi toliko veliki da će samo društvo proći kroz neku drastičnu transformaciju – ili će stagnirati ili će bilo kakva mogućnost razvoja biti zaustavljena, a biće nam potrebna duboka transformacija kako bi nastavili život na ovoj planeti.
U jednom trenutku ćemo biti prinuđeni da idemo okolo i krpimo rupe koje smo napravili umesto da se mi kao društvo razvijamo i ne dovedemo se do granice od dva stepena.
- Kako klimatske promene utiču na životinje
- Izbeljivanje Koralnog grebena u Australiji
- Kako funkcioniše vremenska prognoza
- Šta su to tresetišta?
Realizaciju dela projekta Prirodnjačke priče sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
