Vladimir Sabadoš: “Prirodno je usvojiti kulturu, u kojoj živiš”

Kada se spomene Velika Britanija i život u toj zemlji, prva asocijacija bude Brexit, politička dešavanja, kao i promene, koje dolaze na globalnom nivou zbog njih. Ipak, ovo zemlja jeste jedna tradicionalna država, koja drži do svojih korena. Vladimir Sabadoš živi tamo već 17 godina, a upravo za kulturu i tradiciju, koju je poneo sa sobom, kaže kako je teško očuvati u stranoj zemlji, jer je želja osobe da bude prihvaćena – “priodni proces“.

Imigracija u Veliku Britaniju može da se posmatra kao korak ka boljem životu, pogotovo u odnosu na države našeg regiona. Ili je to tako bilo, dok se Britanci nisu odlučili za Brexit, koji se kod mnogih politikologa smatra kao loš korak, koji je Britanija napravila u želji da osnaži svoju državu. Vladimir Sabadoš već skoro dve decenije živi u ovoj državi, a na trenutna politička dešavanja u ovoj zemlji kaže kako je to već isproban metod – na Balkanu, ali da Britanci toga nisu svesni.

Odlazak Vladimira Sabadoša u Veliku Britaniju

Vladimir Sabadoš iz Novog Sada u Veliku Britaniju odlazi 2001. godine kada je njegov otac tamo dobio posao. Nedugo posle toga, za ocem odlazi i cela porodica da bi tamo živeli, kako su se nadali, kvalitetniji život.  Kada priča o mestu, u kom trenutno živi, opisujue ga slikovito: živi u pokrajini Surrey, koju možda neki prepoznaju kao oblast, u kojoj je i Harry Potter živeo, u gradiću Woking, koji je inače lokacija događaja u čuvenoj knjizi “Rat svetova”, koju je napisao Herbert George Wells.

London nije engleski, to je internacionalna metropola sa kulturama iz celog sveta, a život u Engleskoj, naročito u Londonu, može da bude izuzetno stresan. Takođe, prirodan je proces usvojiti generalnu kulturu zemlje, u kojoj živiš  – pogotovo ako osoba želi da bude prihvaćena.

Vladimir Sabadoš

Svuda pođi, kući dođi?

Vladimira Sabadoš, po struci informatičar, objašnjava kako je odrastanje u Engleskoj i Srbiji veoma različito, a i kultura, ali i percepcija porodičnog života, druženja i provođenja slobodnog vremena potpuno drugačija.

“U Novom Sadu je mnogo opušteniji ritam života, ljudi se druže mnogo više, a u Engleskoj je veći fokus na lično poboljšanje, učenje i karijeru. Dok se druže i provode vreme jedni sa drugima, nisu toliko bliski kao, na primer, moje staro društvo iz Novog Sada, sa kojima se još uvek čujem i posle toliko vremena”, dodaje Sabadoš, naglašavajući kako je očuvanje sopstvene kulture i identiteta u stranoj državi izuzetno teško, jer su prilike za to mnogo manje.

“Kod kuće pričam maternji jezik i držimo se naših običaja, ali osim toga (i pričanja sa drugovima na internetu) nemam mnogo prilike da čujem svoj maternji jezik ili da posetim neke događaje u vezi sa mojom kulturom. Sa vremena na vreme se nađe neko iz Srbije i imamo par prijatelja ovde u Britaniji, ali to je izuzetno retko”, dodaje Vladimir, naglašavajući da je čuvanje sopstvene tradicije, porodičnih slava i običaja i istorije svog naroda veoma bitno.

Vladimir, iako svoj život gradi u Engleskoj, kaže da mu nedostaje porodica, društvo i druženje i opušteni ritam života.

“Život u Engleskoj, naročito u Londonu, može da bude izuzetno stresan. Većina mojih prijatelja radi do kasno, imaju malo vremena da se vidimo (naročito ako je veća grupa), i odrastamo, što znači da mnogi već imaju porodicu i druženja se sada moraju planirati i dogovarati unapred. Osim toga, dnevno putujem tri sata na posao i nazad i to putovanje može da bude naporno i stresno. Ali najviše od svega porodica mi puno nedostaje i svaki put, kada ih vidim nikada nije dosta vremena”.

Vladimir dalje objašnjava kako često vidi drugu generaciju imigranata (decu ljudi, koji su došli u Englesku), koji se slabo drže tradicije i običaja i prime generalnu kulturu zemlje, u kojoj žive, što je prema Sabadošu “prirodan proces”.

“Ljudska potreba za uklapanjem će češće pobediti nego želja za poznavanjem istorije i tradicije zemlje, koja se samo s vremena na vreme poseti. Takođe, mnogi nađu partnere iz drugih kultura, koje se potom pomešaju ili se isti ti partneri slože da im je zajednička kultura regiona, u kojem žive važnija nego istorija, sa kojom imaju malo dodira”, Sabadoš pragmatično objašnjava sistem života imigranata.

Prilagođavanje radi prihvatanja, ali i ceo svet na dlanu

Odlazak u novu državu nikada nije lak, a pogotovo kada osoba ima 15 godina. Tu treba dodati i to da osoba koja je otišla, osim kulturnog šoka koji doživi želi da budeprihvaćena. A da bi se to desilo ti ljudi prvo moraju da prihvate kulturu naroda države u koju su se preselili.

 “Kao i svakoj drugoj kulturi, kada stranci dođu oni su interesantni i možda egzotični, ali sa vremenom shvate da moraju da nauče i prihvate kulturu zemlje u kojoj trenutno žive. To ne znači da moraju da odbace sopstvene običaje, ali mnogo pomaže kada se nauče običaji svog novog doma. A kada tako razmišljate, mnogi koji dođu u Englesku ubrzo saznaju da nisu jedini u takvoj poziciji i da te ljudi generalno prihvate ako se potrudis da naučiš njihov način razmišljanja. Lično verujem da to u stvari pomaže da se svet razume malo bolje, a sa svim različitim narodima i kulturama u Engleskoj ima mnogo prilika da se nauči o celom svetu”.

U Engleskoj je stil života izuzetno drugačiji, kaže Vladimir i dodaje da je “korak života u Londonu mnogo brži sa mnogo većim fokusom na karijeru nego na porodični život i prijatelje, po kom su ljudi u Srbiji poznati”.

“London nije engleski, to je internacionalna metropola sa kulturama iz celog sveta, gde je bitnije da se ljudi razumeju u biznis nego da raspravljaju o politici, religiji ili drugim kulturnim temama. Sam grad ima izuzetnu reprezentaciju kulture, ona je izuzetno eklektična i izmešana, i većinom je za turiste”.

Zbog političkih dešavanja, koja već neko vreme okružuju Veliku Britaniju, mnogi se pitaju, gde će ova država, poznata po čuvanju svog dostojanstva i tradicije, završiti. Međutim to pitanje, s obzirom na kretanje političkih struja verovatno muči ne samo strane analitičare, politikologe, ekonomiste, čak i političare, već pre svega obične ljude, koji žive i rade u ovoj državi, nekada strogoj, ali pravednoj i internacionalnoj, a sada obavijenoj pitanjima i nagađanjima.