Vojvođanski kod: Značaj očuvanja i promocije kulture

Direktan kontakt, saradnja i međusobna podrška ključni su za uspešnu promociju i očuvanje kulturne baštine, zaključak je sagovornika sa javne diskusije „Vojvođanski kod“ održanoj u utorak na „Media HUB-u“ Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV). Događaj je obeležio kraj dvoipogodišnjeg projekta „Čuvarkuća“ koji je sprovela Fondacija 021.

Tema diskusije bila je nematerijalno kulturno nasleđe Vojvodine i govorilo se o promociji, borbi za očuvanje i direktnoj interakciji kao bitnom faktoru u zaštiti i promociji kulturne baštine. Na tribini su učestvovali načelnica Arhitektonskog sektora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture dr Slavica Vujović, predstavnik udruženja „Almašani“ Novi Sad Filip Vlatković i predsednik HKPD „Matija Gubec“ iz Tavankuta Ladislav Suknović.

Načelnica Arhitektonskog sektora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture dr Slavica Vujović rekla je da je, kada se govori o tradiciji i kulturnom nasleđu, potrebno gledati na sve kao jednu celinu: „Tek možda, kada pokušamo da razumemo tu celinu, mi ćemo mnogo bolje razumeti te razdvojene fragmente. Ja bih volela da se to razume zato što, ako izdvojimo tradiciju, naročito u današnje vreme kada je ona u stvari izgubila svakodnevnu praksu, nekako je važno da osvestimo suštinu naše kulture, a ne samo njene manifestacije i pažnje tome kako da svakodnevno prepoznamo šta su to u našoj kulturi prave vrednosti“, rekla je Slavica Vujović nazvavši na kraju kulturu bunarom svih saznanja.

Kada je u pitanju način promocije kulture i svesti o njoj, predstavnik udruženja „Almašani“ Novi Sad Filip Vlatković predlaže moderan pristup i korišćenje nove tehnologije za postizanje ciljeva:

„Kao neko ko je profesionalni medijski radnik imam ideju da tu promociju povučem na neki moderniji način. Recimo audio zapise koje smo sakupljali u našim projektima smo valorizovali i interpretirali na jedan multimedijalan način“,

rekao je Vlatković i nastavio da objašnjava kako su ovu ideju sproveli u delo: „Mi smo same usmene zapise koji zaista jesu nematerijalno kulturno nasleđe koji su direktno zapisani od stanovnika tog kraja, prezentovali kroz magnetofonske trake, radio aparate, televizore, projekcije, dakle nešto što je bilo potpuno interaktivno. Na taj način smo približili tu vrstu kulture ne samo direktnim učesnicima i generalnoj publici, već i mladima kojima ne samo da je bilo interesantno da čuju to neko nematerijalno nasleđe, već i da pipnu neke predmete koje su možda iz tog perioda i sa kojima nisu imali prilike da se upoznaju“.

Kada su u pitanju mediji kao faktor posrednika, učesnici diskusije “Vojvođanski kod” bili su saglasni da je njihova uloga i te kako važna, ali su takođe naglasili da je bitno da organizacije uvek imaju nešto novo da im prikažu kako oni ne bi izgubili interesovanje u izveštavanje o kulturnom nasleđu.

Promocija i očuvanje kulturne baštine neizvodljivi su bez inicijative organizacija i aktivista kojima je stalo da poboljšaju sopstvenu zajednicu, ali uprkos entuzijazmu može se naići na razne prepreke pogotovo ako se radi o malom mestu. Ladislav Suknović iz HKPD „Matija Gubec“ iz Tavankuta objašnjava da ponekad infrastrukturni problemi mogu da spreče uspešno sprovođenje projekta: „Tu bih naveo internet konekciju u selu. Sada to deluje malo smešno, mi ovako prezentujemo da je celo selo bilo povezano preko tornja. Ako se pojavi neko ko greškom isključi osigurač koji napaja toranj celo selo ostaje bez interneta, a vi ste vezani sa određenim rokovima da pošaljete projekte. Ili kad imate poštu koja vam radi do 12 sati i slično“, kaže Suknović i dodaje da se u takvim situacijama mora animirati kompletna zajednica koja bi se uključila u projekat „kroz razne vidove aktivizma“.

Ladislav Suknović je dodao i da ključem uspeha u njegovom selu smatra to što se nisu bavili samo kulturom već su „uvideli sve ono što jedna lokalna zajednica ima i tako stanovnicima pomogli da shvate kvalitete života na selu“.

Udruženju „Almašani“ aktivizam nije stran, već je naprotiv, to glavno oruđe koje oni koriste u postizanju ciljeva prilikom borbe za očuvanje Almaškog naselja u Novom Sadu. Filip Vlatković kaže da to jeste značajan aspekt borbe, ali najviše kao inicijator daljeg delovanja: „Ono što smo naučuli u prethodnom periodu svakako je da zaštita sama po sebi nije dovoljna i to možemo videti na mnogo primera. Znači ako mi u nekom prostoru, nekom običaju ne nađemo novu svrhu i namenu to danas više ništa ne mora da znači. Nažalost to je tako, ali u samom aktivizmu naše udruženje se trudi da uključi sve aspekte društva. Pomenuta manifestacija bila je jedna od pionirskih inicijativa za uspostavljanje saradnje između civilnog društva i javnih institucija“, rekao je Vlatković koji smatra da je to pravac kom treba težiti i da aktivizam treba da bude usmeren „koliko na stanovništvo, toliko i na javne institucije“.

Kao predstavnica institucije na javnoj diskusiji “Vojvođanski kod”, Slavica Vujović kaže da one mogu da pomognu, ali da će pre izaći u susret onim organizacijama koje pokažu entuzijazam. Ona je inicijative druga dva sagovornika nazvala „pravim blagom“ i dodala da su institucije kao njena spremne da pomognu upravo tako angažovanim aktivistima.

Ipak, svi sagovornici shvatili su značaj direktnog kontakta prilikom promocije i borbe za očuvanje kulturne baštine. Tokom projekta „Čuvarkuća“ Fondacija 021 posetila je Tavankut i HKPD „Matija Gubec“. Ladislav Suknović govorio je na diskusiji o ovoj poseti i istakao značaj projekta s obzirom da je „čuvarkuća nešto što je svima jako dobro poznato, ponajpre ljudima koji žive na salašima“: „Zbog toga nam je projekat bliži i draži i aktivnosti koje su sprovedene i urađene u okviru njega. I mislim da je ’Čuvarkuća’ doista imala jednu jako dobru prođu, da se pokazala i da je bila prihvaćena i dobro prezentovana na našem festivalu“. Suknović je dodao i da je jako bitno što jedna fondacija sprovodi ovakve aktivnosti na terenu jer pomaže malim lokalnim organizacijama da „budu vidljivije i da se pozicioniraju na projektnoj mapi“. Takođe je iskoristio priliku da pohvali video materijal nastao tokom posete, kao i činjenicu da su u Tavankutu okupili akademske umetnike.

Slavica Vujović kaže da je značaj direktnog kontakta upravo to da „će tada ljudi da dođu i osete kulturu određene zajednice“. Ona je nastavila govoreći kako lično izlaganje atmosferi i prostoru pomaže u inspiraciji i stvaranju ideja za dalje delovanje u cilju unapređenja kulture neke zajednice.

„Mi smo u podgrađu Tvrđave Bač napravili edukativni centar i tu se susrećemo. Znači postoje kapaciteti. To je bilo među prvim stvarima koje smo uradili upravo da bismo mogli da se susrećemo i da bismo mogli jedni druge da čujemo“, rekla je dr Vujović. Kao još jedan dokaz značaja ovakve prakse, ona je navela primer posete svoje institucije Kini tokom jednog projekta gde su uočili sličnosti sa domaćom kulturom, s obzirom da je uočena čuvarkuća na krovovima stanovnika. „To kada odeš na više hiljada klometara odavde i nađeš kulturu koja je toliko bliska navede čoveka da se preispituje, ali eto čuvarkuću sam videla jako daleko od nas u potpuno istoj funkciji kao što je na našim krovovima“, zaključila je sagovornica javne diskusije “Vojvođanski kod”.

Praksa ličnog susretanja i kontakta mnogo je pomogla i udruženju „Almašani“. „Mi smo jako brzo shvatili da prednost našeg kraja nije samo u arhitektonskim biserima već i priče i sećanja koja ostaju u glavama naših sugrađana, tako da smo zahvalni na tome. Nakon svih tih direktnih susreta sa svim tim ljudima naša organizacija je opet dobila nove zamahe i talase aktivizma“, rekao je Filip Vlatković iz ovog udruženja.

Razvoj kulture i kulturne baštine zavisi od mnogo faktora, ali kako su sagovornici ove diskusije zaključili jako je bitan ljudski faktor i inicijativa kojom bi se mobilisali i osvestili svi o značaju promocije i očuvanja. Saradnja i direktan kontakt do sad su se pokazali kao „dobitna kombinacija“, te će se primenjivati i u svakoj sledećoj prilici. Primeri prikazani tokom ove diskusije dokaz su da je moguće pobediti u borbi za očuvanjem nasleđa i tradicije, a uz to predstavljaju odličan primer načina na koji se postižu dobri rezultati.  

Ceo razgovor možete pogledati na fejsbuk stranici “NDNV Media Hub-u”.

Organizaciju diskusije “Vojvođanski kod” podržao je Grad Novi Sad – uprava za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.