Volontiranje je predivna stvar koja se radi iz srca

Istražili smo za vas: kako postati volonter, šta se time postiže, koje su prednosti volontiranja i kako na taj način doći do prvog radnog iskustva


Većina mladih se nakon završene srednje škole ili fakulteta nađe pred istim pitanjem: šta sada? Šta dalje? Poslodavci obično očekuju da svršeni studenti ili đaci imaju određeno iskustvo, međutim, neretko se dešava da zbog obaveza na fakultetu ili u školi ne mogu da usklade svoje vreme sa poslom. Zbog toga se u poslednje vreme mladi sve više okreću ka volontiranju. Dobrovoljno je, obično ne oduzima mnogo vremena i, iako nije plaćeno, predstavlja dodatno, neformalno obrazovanje, a uz to pruža i radno iskustvo.

Kod nas još uvek postoje uobičajene predrasude o volontiranju. / Foto: Pixabay

Danas je, možda više nego ikada, lako da se uključimo u neki vid volontiranja. Internet je prepun ponuda za volontiranje, a na nama je da odaberemo oblast koja nas zanima, pa čak i više njih. Prva stanica za svakog budućeg volontera je Novosadski volonterski servis i Volonterski centar Vojvodine. Ovde se mogu naći osnovne informacije o volontiranju, o projektima koji su u toku, otvorenim volonterskim pozicijama, organizacijama koje traže volontere, kao i o prijavama za volontiranje. Takođe možete da se raspitate kod prijatelja ili poznanika koji i sami volontiraju. Upravo na ovaj način se najviše mladih i uključi u volontiranje. Takav slučaj je bio sa našom sagovornicom, Snežanom Maravić, koja se ozbiljnije uključila u volonterski rad kao apsolventkinja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. I to traje već punih 11 godina.

„Na jednoj defektološkoj konferenciji upoznala sam koleginicu koja je decenijama uključena u jednu nevladinu organizaciju koja se bavi osobama sa invaliditetom i koja me je pozvala da ih posetim. Prvobitno, razmišljala sam o tome kako bi bilo lepo da se uključim i počnem intenzivnije sa volonterskim radom, kako bih stekla dodatno iskustvo, ali i pomogla, s obzirom na to da ću uskoro postati defektolog. Smatrala sam da ću im zaista biti od velike pomoći i to mi je bila početna motivacija. Tek kada sam počela sa volonterskim radom shvatila sam koliko je zapravo formalno obrazovanje ograničeno. Udruženje je bilo mesto, gde sam se ja izgradila kao ličnost i kao stručnjak kakav zaista želim da budem, i to bez pritiska i okvira koje svaki sistem nameće,” kaže Snežana.

Tek kada sam počela sa volonterskim radom shvatila sam koliko je zapravo formalno obrazovanje ograničeno.

Snežana Maravić

Snežana ističe da se kroz volonterski rad dobijaju i razvijaju posebne veštine, jer on uvek uključuje rad sa velikim brojem ljudi različitog uzrasta, kulture, zanimanja, obrazovanja, različitih problema i stanja, a sve to prate brojne obuke, seminari i treninzi.

„Zahvaljujući upravo tim seminarima, projektima, treninzima, moj CV je vrlo rano postao veoma bogat. Zahvaljujući njemu, ja sam danas zaposlena u obrazovnoj ustanovi koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, radim posao u struci koji volim,” dodaje naša sagovornica.

Dejana Baltes, koordinatorka omladinskih aktivnosti OPENS – Omladinska prestonica Evrope Novi Sad 2019 / Foto: opens2019.rs

Motivacija za volonterski rad je različita, ali uglavnom postoje dve vrste – spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja se tiče želje želje za poboljšanjem zajednice ili okoline koja okružuje tu osobu, dok se unutrašnja motivacija tiče nekih elemenata zadovoljenja na ličnom nivou. To može biti potreba za socijalizacijom, jačanje samopouzdanja, izlaženje iz zone komfora, kao i jačanje određenih veština i znanja.

Dejana Baltes, koordinatorka omladinskih aktivnosti OPENS – Omladinska prestonica Evrope Novi Sad 2019, smatra da svako ko želi da volontira, pronaći će način da do informacija o tome dođe, a svako ko to ne želi, pronaći će izgovor. Posebno ističe aktivnosti Novosadskog volonterskog servisa, koji je nastao na inicijativu Evropske prestonice mladih 2019 i Evropske prestonice kulture 2021. Upravo ovde se mogu naći brojne informacije u vezi sa volontiranjem.

„Budući volonteri treba da slušaju svoje vršnjake, jer su im oni najbolja preporuka. Ako je negde volonterski menadžment dobar i ako organizacija neguje lep odnos sa volonterima i ima kvalitetne programe, onda će se za to znati i svako ko volontira će prvo svojim drugarima preporučiti da se pridruže,“ kaže Dejana.

Kod nas još uvek postoje uobičajene predrasude o volontiranju. Najčešće se svakako tiču stava da se radi za džabe, da je to eksploatacija, zloupotreba ljudske snage i slično. Dejana smatra da tome doprinosi i ne tako dobro kreiran Zakon o volontiranju kojem je, kako kaže, potrebno poboljšanje:

„Postoje loši primeri u našoj državi gde se u institucijama mešaju termini kao što su pripravnik i volonter. Tako onda imamo osobu koja volontira u nekoj instituciji osam sati dnevno, pet dana u nedelji što je nedopustivo i pre svega u koliziji sa samom filozofijom volontiranja i altruističkog smisla koji stoji iza pojma volontiranje. Volontiranje nikako nije zamena ili upotpunjavanje nekog radnog mesta, nije nadoknada za nečije radno mesto. To se nažalost dešava, i svedoci smo takve prakse. Zbog toga nije ni čudno što neki mladi, ali i stariji imaju odbojan stav prema volontiranju. Svakako je na nama da to menjamo.“

Volontiranje nikako nije zamena ili upotpunjavanje nekog radnog mesta, nije nadoknada za nečije radno mesto. To se nažalost dešava, i svedoci smo takve prakse.

Dejana Baltes

Upravo zbog toga je za svakog volontera posebno važno da dobro prouči Zakon o volontiranju, kako bi se upoznao sa svojim pravima i obavezama. Dejana naglašava da je mnogo važna institucionalna podrška, jer ona i daje mehanizme koji doprinose poboljšanju kontinuiranog rada sa mladima, a naročito kada je u pitanju volontiranje. Građani, institucije i država čine kompaktnu celinu u predstavljanju slike o volontiranju i zajedno doprinose činjenici da li će ta slika biti pozitivna ili negativna.

Sa edukacije za novih volontera Novosadskog volonterskog servisa / Foto: NVS

Kako smatra Snežana Maravić, za volontiranje se opredeljuju ljudi koji imaju dobru energiju i dušu:

Prednost volontiranja je što nema starosne granice, tako da ja još volontiram, a planiram to i dalje da radim. Sada mi je više nego jasno da to što ja dobijam kroz volontersko angažovanje, iskustvo, energiju, ljubav, znanje – niko mi ne može oduzeti. To je razlog zašto se ljudi koji jednom uđu u svet volontiranja teško toga odriču, bez obzira na obaveze koje svakodnevni život nameće.”.

„Mene je motivisao univerzitetski kurs o omladinskom radu koji sam pohađala od 2003. do 2005. godine koji me je i odveo u vode o omladinskom radu u kojima sam i danas. Volontiranje je predivna stvar i stvar koju radiš iz srca. Voliš to što radiš. Šta sve može da uradi grupa ljudi koja se okupi oko jednog cilja je neverovatna,“ – zaključuje Dejana Baltes.

Volontiranje je odlična prilika da upoznate nove ljude, date doprinos svojoj zajednici i društvu u celini, ali je takođe sjajan način da steknete nova znanja, veštine, i time popunite ličnu  biografiju. Važno je samo da pronađete sebe u nečemu i da tako iskoristite sve mogućnosti koje volontiranje pruža.

V.K.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •