Žene u nauci: Svet nauke je pun iznenađenja, izazova i radosti

„Žene u nauci“ novi je projekat MultiRadija u okviru kojeg govorimo o doprinosu i ulozi žena u nauci i o njihovoj zastupljenosti na odgovornim pozicijama u nauci, prosveti i preduzetništvu.

Razgovaramo sa istaknutim ženama iz Novog Sada i Vojvodine koje su uspešne u svojim oblastima rada, i na taj način pružamo primer i motivaciju za devojčice i devojke da se bave naukom – jer nauka nije strašna!

Prema podacima UNESKO-a samo oko 30 odsto devojaka bira studije u oblasti STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika). Statistike kažu da veoma mali broj devojaka studira informaciono-komunikacione tehnologije (3%), prirodne nauke, matematiku i statistiku (5%) i inženjerstvo (8%), a smatra se da su glavni razlozi što ovoliko mali broj devojaka bira STEM studije ustaljeni stereotipi koji devojke udaljavaju od ovih oblasti.

U rušenju ovih stereotipa, pomogla nam je dr Sanja Podunavac-Kuzmanović, redovna profesorka na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu na Katedri za primenjene i inženjerske hemije, koja je ujedno i predsednica Udruženja naučnica Srbije SRNA.  

Da čovek ne bira profesiju, nego ona pronalazi njega, pokazalo se i u slučaju naše sagovornice, koja ističe da se ljubav prema hemiji javila od malih nogu. Kako veruje da se čovek rađa sa naučno-istraživačkim duhom, i da su deca po prirodi radoznala, i ona je od malena stalno eksperimentisala u kući sa onim što joj je tada bilo pri ruci.

„Kada sam došla u osnovnu školu, u sedmom razredu sam se prvi put susrela sa hemijom i nastavnica me je slučajno otkrila kao nekoga ko se igra u hemiji, pa me je poslala na takmičenje. Tada sam se lepo plasirala, a posle toga su nagrade stizale jedna za drugom i jednostavno to je bio put kojim sam krenula. U određenom trenutku sam pomislila kako bih možda mogla biti lekar, međutim, posle dve godine medicinske škole, shvatila sam da to ipak nije ono što ja želim, da su prirodne nauke moja velika ljubav i vratila sam se hemiji.“, započinje svoju priču dr Sanja Podunavac-Kuzmanović.

Krajem prošle godine, Sanja je sa svojim nekadašnjim studentkinjama, a danas koleginicama, profesorkom Jovanom Grahovac i naučnom saradnicom Ivanom Pajčin, osnovala Udruženje naučnica Srbije SRNA. Ideja je došla spontano, kao logičan sled nakon više od tri i po decenije kontinuiranog rada sa mladim ljudima.

„Poželela sam da svoje dugogodišnje iskustvo kao žene u nauci, žene u prosveti, kao žene koja je bila na funkciji, žene majke, ćerke, supruge, da to svoje iskustvo iskoristim da pomognem drugima. Osnovni cilj Udruženja SRNA je da radimo na poboljšanju položaja žena i devojaka u nauci, na popularizaciji nauke među mladima, da osnažujemo devojčice i devojke da se bave naukom i da promovišemo principe rodne ravnopravnosti u svim aspektima naučnog i prosvetnog rada.“

dr Sanja Podunavac-Kuzmanović

Kada govorimo o značajnim aktivnostima koje je za kratko vreme SRNA realizovala, teško je izdvojiti samo jednu. Za nepunih osam meseci od kako postoji ovo Udruženje, organizovana je svečanost „Naučnice govore“ povodom 11. februara, Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, nakon toga su članice Udruženja učestvovale na Sajmu obrazovanja gde su održale osam interaktivnih radionica koje su bile namenjene učenicima i učenicama osnovnih i srednjih škola, a takođe je tada održan i okrugli sto na temu osnaživanje i ohrabrivanje devojčica da se bave naukom i preduzetništvom.

“Obeležile smo 21. april, Međunarodni dan kreativnosti i inovacija u Palati Srbija svečanošću na kojoj smo predstavile žene koje su dale svoj inovativni i kreativni doprinos u Srbiji, a Nacionalni dan rodne ravnopravnosti, 11. jun, takođe smo obeležile tribinom pod nazivom “Profesija bez rodnih stereotipa” gde smo vodile računa o rodnom balansu. Naime, na tribini je vaspitač pričao o tome šta je njega motivisalo da se bavi profesijom koja je stereotipno bila ženska, dok je profesorka sa Mašinskog fakulteta u Beogradu pričala šta je nju motivisalo da se bavi profesijom koja je stereotipno bila muška.”

Udruženje naučnica Srbije trenutno okuplja 75 članica, a imaju i jednog muškog člana, budući da su u SRNU dobrodošli svi naučnici koji dele istu misiju, viziju i ciljeve – popularizaciju nauke.

Kada govori o problemima sa kojima se tokom godina rada u nauci susretala u našem društvu, Sanja u startu odbacuje izraz “problemi” i naglašava da su to životni izazovi.

“Oni su mi tokom života pomagali i dalje mi pomažu da jačam i da se razvijam. Bilo ih je puno, ali kada se osvrnem iza sebe ja obično ne kažem da mi je bilo teško, ja kažem nije mi bilo dosadno.“

Građenje karijere uspešne naučnice u Srbiji podrazumeva veliku motivaciju, ljubav prema poslu i svemu što on nosi. Sa godinama ta motivacija vodi do profesionalnog razvoja i napredovanja, do istrajavanja u profesiji koja nekada zna biti veoma izazovna. Za sagovornicu MultiRadija uvek je bilo važno da uspostavi balans između profesionalne karijere i porodičnog života, što joj je, kako kaže, bila izuzetna motivacija i ključni pokretač da napreduje i da se razvija profesionalno.

„Moram da istaknem da mi koji radimo na fakultetima, za razliku od naučnih instituta, imamo tu privilegiju da radimo sa studentima. Nastava je moja velika strast, studenti su moja večita inspiracija i motivacija i taj deo mog posla je veliki pokretač. Divno je raditi sa tim mladim ljudima, jer iza mene je sada 33 generacije studenata, godišnje bar sto njih, a nekada i više, a u svakog od njih sam ugradila deo sebe. I nema ništa bolje od pokretača i motivacije za rad.“

Profesorka Sanja Podunavac-Kuzmanović upravo studente i izdvaja kao najveći uspeh u profesionalnom smislu, s obzirom na to da su mnogi od njih danas uspešni direktori kompanija, vlasnici uspešnih firmi, dok danas ona podučava i njihovu decu. Na pitanje šta bi, posle toliko godina u nauci, želela da ostvari što možda do sada nije, ona odgovara:

„Nauka je jedno polje u kojem nikada ne završiš posao. Mi radimo stalno, za naučnike ne postoji radno vreme. Ja često kažem da smo mi naučnici kao slobodni umetnici, ideje same nadolaze i ne postoji nešto što ja kažem – da, ja želim to da ostvarim. Ne, ideja će se javiti i ja ću to realizovati.“

A da bi neki novi klinci krenuli stopama naše sagovornice, potrebno je podstaći interesovanje i ljubav prema nauci još u najranijem uzrastu.

„Udruženje naučnica SRNA intenzivno na tome radi, a sada imamo jednu od najnovijih aktivnosti kroz koju devojčice lagano uvlačimo u taj svet nauke. Radi se o izradi malih naučnih radova gde su uključene devojčice osnovnih škola od petog do osmog razreda, i na dvadeset tema koje smo objavili nama se javilo trideset devojčica iz Beograda, Sombora i Novog Sada. Izrada naučnih radova je počela, a krajem septembra će komisija da oceni te radove da bi u oktobru imali svečanost gde će te devojčice da prezentuju svoje radove. Na taj način se najbolje radi popularizacija među devojčicama, one će za sobom povući i dečake, jer ne treba čekati kada oni dođu u srednju školu i kada su već maturanti. To se radi od malih nogu, jer je svet nauke jedan veoma zanimljiv svet pun iznenađenja, izazova, ali i velike radosti.“

Na kraju našeg razgovora, dr Sanja Podunavac-Kuzmanović ima savet i poruku za sve devojčice i devojke koje žele da uđu u čarobni svet nauke.

„Ne odlažite taj trenutak. Ako ste naučnice, to ne znači da morate odustati od ženstvenosti, lepote, od majčinstva, nego baš nasuprot tome – u isto vreme možete biti i lepe, i zgodne, i pametne, i majke, a naučnice.“

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Žene u nauci“ kojeg MultiRadio realizuje uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.