„Zero waste” ili nulti odpad za bogatiji život

Dan ekološkog duga označava datum u godini kada se iskoriste više resursa koje ekosistemi mogu da obnove u jednoj godini – što znači da od 29. jula u 2019. godini živimo „na kredit”. Ovaj datum počeo je da se obeležava sedamdesetih godina, a iz razloga što svake godine sve ranije „ulazimo u ekološki dug” u svetu se proširila ideja #MoveTheDate.

Deo smo ekosistema, povezani smo i sve na šta mi utičemo – utiče i na nas.

Zero waste Serbia

Tih sedamdesetih godina 20 veka prvi put se koristi i pojam „zero waste“ odnosno „nulti otpad“, koji sve više dobija na popularnosti na globalnom nivou. Ovaj termin se uglavnom odnosi na organizovanje života i svakodnevnog funkcionisanja kako bi se što manje napravilo smeća koji se ne može recikliraiti.

„Zero waste“ podrazumeva termin smanjenja pravljenja nereciklažnog smeća / Foto: FB stranica „Zero waste Serbia”

Upravo iz ovog razloga u Novom Sadu je tokom jula organizovan drugi sastanak na temu nultog otpada iza kojeg stoji Fejsbuk stranica Zero waste Serbia” koju je osnovala Ana M. čije je prezime poznato redakciji MultiRadija, a koja ima za cilj da organizuje sastanke i susrete uživo kako bi se razmenile ideje i pokrenule inicijative

„Započela sam ovu inicijativu jer sam smatrala da mogu nešto da uradim za svoju zemlju i da je vreme da se uz ovakvu inicijativu nešto pokrene i kod nas.  Ne mogu da kažem da je „Zero waste Srbija“ pokret, više je udruženje građana koje se okuplja oko ideje da promene treba da dođu, da treba da tražimo neku malo čistiju životnu sredinu. Trenutno pokušavam da skupim članove kako bi se to jednog dana pretvorilo u organizaciju“, kaže Ana M. koja dodaje kako se se sa pojmom i principima susrela prvi put kada je radila na projektu „Zero waste Italy“ čiji cilj je bio izmeriti i smanjiti nereciklažno smeće koje se stvara tokom jednog meseca, odnosno koje stvaraju građani jednog malog sela.

Slični sastanci su organizovani u Beogradu, a zakazan je prvi i u Nišu. Naime, neki od zaključaka sa tih sastanaka jesu otvaranje prodavnice u kojoj bi bilo moguće kupiti proizvod sa sopstvenom ambalažom, kao i kontaktiranje kafića koji bi se uključili radi stvaranja zelenih tačaka po gradovima – mesta gde biste doneli svoju ambalažu za piće za poneti, te promovisali pića bez slamčice.

Nije nemoguće ali je potrebna promena razmišljanja

Da bi život bio “lakši” osobama koje se žele uključiti u “zero waste” pokret, kako bi smanjili pravljenje smeća u svakodnevnom životu, Ana M. upućuje i na grupu „Za manje smeća i više sreće – Zero & Low waste Serbia“ u kojoj se razmenjuju praktični saveti kako smanjiti nereciklažno smeće u svakodvnevnom životu. Stranica „Zero waste Srbija“ broji oko 500 – 600 članova, a grupa Za manje smeća i više sreće – Zero & Low waste Serbia ima više od šest i po hiljada članova što ukazuje na veliku zainteresovanost ljudi u Srbiji za redukciju smeća koje proizvedu sa standardnim načinom života.

U grupi grupa „Za manje smeća i više sreće – Zero & Low waste Serbia“ možete pronaći korisne savete / Foto: Laura Mitulla /Unsplash

Kako bi se primenjivali principi „nultog otpada“ potrebno je promeniti i način života jer mnoge stvari nisu lako dostupne i još uvek poznate u našem društvu, kao na primer kupovanje namirnica u sopstvenim reciklažnim ambalažama kao što su vrećice ili plastične posude, pogotovo u supermarketima.

„Da bih kupila šampon u čvrstom stanju koji je dobar za moju kosu moram da ga kupujem u Francuskoj. Trenutno na našem tržištu još uvek nisam pronašla šampon – sapun koji mogu da koristim. Svakako sve pakujem u metalne kutijice, i sve moram da planiram unapred. Moram da ponesem ceger ili plastičnu kutiju ako želim da idem u nabavku, ako kupujem jaja – da ponesem svoju ambalažu za njih, kako se ne bi razbila. S obzirom na to da „zero waste“ ne prihvata korišćenje providnih i alu folija i sendviči treba da se drugačije upakuju. Nije nemoguće, ali moraš na dosta stvari da misliš pre nego što izađeš iz kuće“.

Ljudi treba da poštuju tuđe odluke čak iako ih ne razumeju / Foto: Sylvie Tittel /Unsplash

Struja po kojoj se svet kreće

Svest ljudi kada je u pitanju tema smanjenja proizvodnje smeća je različita kod svakog pojedinca, kaže devojka koja je pokrenula stranicu “Zero waste Serbia” jer su i ljudi različiti. Kako objašnjava postoje ljudi koji brinu i paze na smeće i plastiku oko sebe, a postoje i oni koji kupe kesu ili flašicu za vodu, iskoriste je jednom i bace ne razmišljajući da će ta plastika verovatno nadživeti i njihove unuke.

„Definitivno nam je potrebna edukacija. Moramo da radimo na edukaciji na temu zaštite životne sredine na svakom nivou, počevši od obdaništa, kako bi određene činjenice dospele do što većeg broja ljudi i kako bi se zapitali da li je ispravno ono što rade. Ne mogu nikome da kažem da je način na koji žive neispravan ili da je njihvo uverenje pogrešno. Ovo je jednostavno struja po kojoj se svet kreće zbog toga što nepravilno upravljamo resursima“.

Komentari tipa „ali kesa je kod nas besplatna“ ili „kako ne želite kesu?“, te prevrtanja očima ukoliko istrajete u tome ili naglasite kako ne želite plastičnu slamčicu u svom napitku su često neprijatna ali prema našoj sagovornici nema potrebe za prepiranjem na kasi.

„Imala sam situaciju gde gospodin koji je prodavao maline na merenje nije hteo da mi proda maline, a da mi ih izmeri u mojoj posudi koju sam ponela i jednostavno sam odbila da ih kupim od njega. On je imao već unapred izmerene maline u plastičnim posudicama u kojima ih prodaje  i pitao me je šta fali njegovim. Mislim da ljudi čak iako ne veruju i ne razumeju neke stvari trebalo bi da poštuju odluke drugih“.  

„Zero waste“ – struja po kojoj se svet kreće / Foto: Ignacio F. /Unsplash

Saveti za život vođen „nultim otpadom“  možete pronaći na stranici „Zero waste chef“:

  • koristite metalne kutijice za odlaganje higijenskog pribora
  • gel za tuširanje ili šampon za kosu možete da zamenite sapunom iz domaće proizvodnje
  • proizvode za čišćenje kuće možete napraviti kući vrlo jednostavno, biće prirodniji i neće sadržati toliko hemikalija
  • nabavite tanke vrećice (koje se zatvaraju kanapom) koje ćete potom koristiti za kupovinu namirnica za merenje, a posebnu vrećicu odvojite samo za hleb.
  • kupujte na pijaci, u piljarnici ili prodavnicama zdrave hrane, te birajte lokalne radnje gde će prodavci koji vas poznaju rado pomoći da istrajete u svom poduhvatu
  • kupujte sezonsko voće i povrće – osim što je zdravije i do tezge putuje mnogo kraće, a možete ga pronaći i bez ambalaže što doprinosi očuvanju životne sredine.
Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •