Životna sredina – Šta je javno dobro i zašto ga ne cenimo

U prvoj epizodi podkasta MultiRadio Hajlajter, u serijalu koji nosi naziv “Prirodnjačke priče”, govorili smo o javnom dobru i rešenjima koja bi nam pomogla da životna sredina ostane netaknuta i sačuvana. Gosti podkasta bili su izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić, i Dejan Maksimović član Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca.

Ekologija se nametnula kao glavno pitanje u poslednjih par godina, kako na globalnom tako i na državnom nivou. Planovi za izgradnju rudnika litijuma u dolini reke Jadar ali i u Dobrinji, Jagodini i drugim mestima u Srbiji, naišli su na odlučan otpor građana. Isti slučaj je bio i sa mini hidroelektranama čija je izgradnja i dalje u procesu na brojnim rekama u našoj zemlji, verovatno zbog toga što institucije skreću pogled sa problema u koji nas iste stavljaju. Suočeni smo sa velikim požarima, od šuma do deponija, nedostatkom kanalizacione mreže, filtera na cevima, nedostatkom vode… Prema tome vidimo da je životna sredina ugrožena mnogo više nego ikada do sada.

Opšti utisak jeste da se svest građana o zaštiti prirode podigla na određeni stepen koji još uvek nije dovoljan za neke bitnije i temeljne promene, bez obzira na to, opšti društveni bunt biće zeleni bunt! Istakao je naš sagovornik Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Veliki iznosi novca koji su naplaćeni za zaštitu životne sredine, se ne troše na unapređenje iste, već na neke druge stvari koje sa životnom sredinom nemaju nikakve veze. To je postala praksa i standard ponašanja. Mi smo 2019. u decembru objavili poslednje istraživanje koje smo nazvali “Kako smo protraćili pola milijarde evra” jer je to iznois novca koji je od 2010. do tada naplaćen od građana, ali nije potrošen za zaštitu životne sredine.

Dejan Maksimović

Tokom razgovora postavilo se pitanje o ispunjavanju obaveza koje Srbija ima prema drugim državama na osnovu potpisanih konvencija i statuta o zaštiti životne sredine, i odgovor je bio nekako očekivan, a to je da se obaveze ne ispunjavalju ali i ne kontrolišu od strane organa koji bi o tome trebao da vodi računa.

Mi vrlo lako dižemo ruku i glasamo, to je tako od vajkada, prihvatamo neke stvari i međunarodne obaveze kao pijano društvo u kafani, svako obećava svakome svašta. Dakle mi se ponašamo kao loši domaćini. Čim dođe do implementacije mi smo tu najslabiji u Evropi. Danas su neke države kojima smo se podsmevali predhodnih decenija svoje obaveze ispunili i nastavljaju dalje u galopu, a mi kaskamo. Mi nismo društvo neradnika, nismo društvo netalentovanih, ali oni koji nas vode su nas zaslepili i oterali iz ove zemlje puno sposobnih ljudi koji bi bili nosioci promena.

Milan Ružić

Pored problema koji prave oni koji obavljaju poslove u samom državnom vrhu, tokom razgovora smo zaključili da je još jedan od problema u aktivizmu nedovoljna obrazovanost ljudi o poslu koji aktivisti zapravo obavljaju. Nasuprot tome, na aktiviste se u našoj državi gleda kao na čudake, ljude koji nemaju šta pametnije da rade, a ne kao na ljude koji su uključeni u proces društvenog odlučivanja i da bi svi trebali da se ponašamo tako – odgovorno. Životna sredina više ne može da čeka.

Prvu epizodu podkasta možete pogledati na linku ispod teksta, a možete nas pronaći i na Spotify, Deezer i MixCloud platformama. Link ka istim biće u opisu videa.

Realizaciju dela projekta Prirodnjačke priče sufinansira Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.