Zorana Ivanić iz Zrenjanina hvata parče sveta za sebe

Zorana Ivanić iz Zrenjanina koja je diplomirala na Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin” već nekoliko godina se bavi motivacionim govorima i preduzetništvom. Autorka je knjige „7 dana do transformacije“, priručnika sa savetima kako poboljšati svoj rad, razmišljanje, stavove i ostvarili napredak, a sve iz vlastite prizme istrajnosti u borbi protiv generalizovane distonije (nevoljnog grčenja mišića), od koje boluje od svoje šeste godine. Zorana hvata parče sveta za sebe, a pomaže i drugima da to čine.

Na svom sajtu, postovima i rečima motivišeš ljude da budu hrabri i da nastave da sanjaju svoj san. Koliko je to teško i  da li ti pomaže tvoja lična borba?

“Ne bih rekla da nastave da sanjaju svoj san. Mnogi sanjaju, a ne čine ništa da se tim snovima barem približe. Do sada, svako moje ostvarenje sna u pozadini je imalo veliko suočavanje sa strahovima. Na primer, pisanje moje prve knjige – šta ako je niko ne bude čitao? Odlazak u Varšavu na koncert – idem sama avionom, nemam kartu za koncert, šta ako ne uspem da uđem? Organizacija humanitarnih svirki – šta ako se niko ne pojavi? Mogla bih do sutra da nabrajam. Postoji rečenica koju obožavam: “Da je lako svi bi to radili.” Nije lako. Ali jeste jednostavno. Samo uradiš ono što zeliš. Pa šta bude. A onog momenta kada se usudiš, sve se nekako posloži u tvoju korist. A ako ne, barem znam da sam probala, iskoristila priliku i posle nema misli “Eh da sam bar…”.”

Kako si došla na ideju da pomažeš ljudima, tako što ćeš držati motivacione govore?

“Govorništvo je moja velika ljubav. Od malena sam volela da budem na sceni. Od školskih pesničkih štafeta do plesnih podijuma. Sve to je sada samo promenilo formu i kroz pomoć drugima dobilo veći smisao.”

Da li si zadovoljna svojim motivacionim govorima?

“Prvim definitivno ne. Poslednjim jesam. Isto tako sam svesna da za dve godine neću biti zadovoljna ni sa ovim sa kojim sad jesam. Kako znam? Jer znam kako to funkcioniše. Onaj ko je zadovoljan ostaje u mestu. Zašto bi se trudio i grabio bolje ako mu je lepo tu gde jeste? U ljudskoj prirodi je da želi bolje i više za sebe. Zašto bi se tome protivila kad mogu da idem sa tim ruku pod ruku?”

Da li ti ljudi pišu na e-mail i tako traže savet?

“Naravno. I uvek odgovorim. Ali imam na umu svoje prioritete i jako štitim svoje vreme. “

Imala si prepreke u životu, kako si se sa njima izborila? Kakva je uloga tvoje porodice i prijatelja u toj borbi.

“Prepreke? Pa oko njih. Ispod njih. Preko njih. Ima gomila načina. Činjenica je da su prepreke za mene samo izazovi, a svaki izazov se prevaziđe ili samo prođe. Što se tiče moje porodice, samo ću reći da su najveći carevi. Prošli su mnogo sa mnom i ja sa njima. Jednostavno, porodica su. A prijatelji su drugo ja, samo na svoj autentičan način i mnogo ih volim. Nemam ih puno. Pažljivo biram sa kim delim moju energiju. Zato mi poznanika ne manjka. Ljubav i za njih.”

Napisala si besplatan vodič o dnevnim ciljevima „Kako uspešno postaviti dnevne ciljeve i zaista ih odraditi“. Kakav je njegov koncept?

“Pa to je bar jednostavno što bi rekao moj mentor. Kada je već besplatno, odete na ovaj link, skinete ga i otkrijte sami.”

Uloga “lajf kouča” u društvu 21. veka sve više skreće pažnju osoba koje traže neku pomoć ili savet. Da li misliš da ta uloga može istinski da pomogne pojedincu oko donošenja važnih odluka?

“Kao što nekome pomaže uloga molera da ima lep zid ili cvećara da ulepša nekom dan, tako i uloga lajf kouča ima svoj doprinos. Ako misliš na mene, ja to nisam. Niti volim tako da se „zovem”. Da, krenula sam u tom smeru. Ali želje se menjaju. U tome nema ništa loše. Loše je to što je mnoge ljude sramota da priznaju te svoje nove želje, pa ostaju zaglavljeni i nesrećni među starim zbog one dobro poznate „šta će drugi reći”. Videćemo gde ću sama sebe odvesti kada ostvarim ove nove.”

Bavila si se hip-hop plesom? Šta te je privuklo da se baviš baš tim plesom?

“Svaka čast kako si ovu informaciju našao! Da. U srednjoj školi. I dalje obožavam taj ples, i dalje se družim sa ljudima sa kojima sam trenirala. I dalje idemo na hip hop žurke. Jednostavno volim tu vrstu pokreta koja me je kasnije naučila da zavolim i sve ostale. Od salse do folklora.”

Studirala si na Tehničkom fakultetu. Kakvi su ti dalji planovi u karijeri i čime želiš da se baviš?

“Studije završila pre dve godine. Beše uzbudljivo, donelo mi depresiju sa kojom sam se uspešno izborila i moram priznati da je diploma baš lep ukras na donjoj polici mog ormara. Znanje za koje me plaćaju sam stekla sama. I zbog toga sam jako ponosna na sebe. Trenutno sam zaposlena kao community manager i apsolutno sam zaljubljena u svoj posao. Uporedo razvijam i svoj biznis, a svi vi imate tu čast da svedočite njegovim počecima uskoro.”

Jedna si od osnivača Vorteks Hausa, reci nam nešto o toj organizaciji?

“Vortex House trenutno činimo Stefan Radović i ja. Čovek koji je moja sušta suprotnost i koga jako volim. Držali smo seminare od Pule do Beograda i biće ih još uskoro. Naši seminari su uglavnom intenzivni. Stefan je tu da vas motiviše, bude blag i pokaže njegov način. Ja sam tu da vas pokrenem na akciju, budem odsečna i “nateram” vas da se suočite sa svojim strahovima.”

Šta je po tvom mišljenju ključ uspeha i kojim putem ljudi da se vode kako bi došli do željenog cilja?

“Ključ bilo kog uspeha (ali bukvalno) je akcija i primena. Tačka. Zamislite da ste primenili sve ono što znate da treba, ne biste bili na konju, nego na dva konja! Jedini put kojim ljudi treba da se vode do uspeha jeste onaj koji njima najviše odgovara i prija. U smislu da udovolje prvo sebi, pa onda drugima. Da rade ono što se njima radi. Ali pod jednim jedinim uslovom, da tom svojom radnjom i da tim svojim putem do uspeha ne naškode nekom drugom. U bilo kom smislu. To je sve.”

U tri reči opiši sreću?

“Njegov zagrljaj. Topao krevet zimi. Bezuslovna ljubav životinje o kojoj brineš. Nisam mogla u tri reči.”